Новогодишњи интервју са председником СТСС

Стонотениски савез Србије је током 2025. године направио важне кораке ка стабилизацији система, јачању међународног угледа и унапређењу рада на свим нивоима. Кроз организацију великих такмичења, запажене резултате репрезентативаца и улагање у стручни рад и младе спортисте, савез је потврдио јасан правац развоја.

Председник СТСС Предраг Ничић у разговору за сајт савеза говори о најважнијим остварењима, али и о изазовима са којима се савез суочио по преузимању мандата, као и о визији даљег напретка стоног тениса у Србији.

Интервју с председником водио Милан Мирковић.

Које бисте догађаје и одлуке издвојили као најважније у раду Стонотениског савеза Србије током 2025. године?

“Пре свега бих истакао фантастично организовано Европско првенство за ветеране у Новом Саду, које представља највећи спортски догађај у нашој земљи још од Универзијаде у Београду 2009. године. Посебно сам поносан на тим људи који је успео да реализује овако велики шампионат упркос изузетно тешком стању које смо затекли по преузимању савеза. Учесници су Нови Сад напустили пуни сјајних утисака, а у очима ЕТТУ стекли смо додатно поверење за организацију још већих такмичења у будућности. Поред тога, успешно смо организовали и ЕТТУ турнир у Беочину крајем новембра, што нам даје велико самопоуздање пред WТТ турнир у Новом Саду у марту. Напоменуо бих и одлично организован WTT турнир у Зрењанину, чије је померање у Нови Сад апсолутно оправдано с обзиром да је Нови Сад у 2026. години Европска престоница спорта, притом располаже и сјајном инфраструктуром. На тај начин ћемо посматрати и остале градове и искористити сваку прилику за популаризацију стоног тениса. Посебан акценат ставили смо и на припреме свих репрезентативних селекција, којих је у овој години било више него раније, нарочито пред велика међународна такмичења. Важан моменат била је и изборна Скупштина у Новом Саду, на којој смо добили подршку двотрећинске већине клубова у Србији, што је преседан на овим просторима. Продужили смо и уговор са спонзором JOOLA за период 2026–2030, а обележавање сто година стоног тениса у Србији у Сомбору имало је снажан симболички значај за цео спорт.“

Бројне успехе остварили су наши репрезентативци на међународној сцени – како оцењујете њихове резултате током 2025. године?

“Резултати репрезентативаца су за свако поштовање и сматрам да сви заједно можемо да будемо поносни на оно што су наши играчи и стручни штаб остварили. Посебно бих издвојио пласман Изабеле Лупулеску у шеснаестину финала Светског првенства, као и њен пласман на ТОП 16 Европе, што су резултати који јасно говоре о подизању квалитета. На Европском првенству у Задру обе селекције су се пласирале међу 16 најбољих, а женска репрезентација била је на корак од велике сензације и елиминације изузетно јаке Румуније. Будући да је Румунија на крају завршила у финалу као вицешампион, био бих слободан да кажем да се против Румуније практично играо меч за медаљу. Такође, са Балканског првенства вратили смо се са чак седам медаља, а Анета Максути је постала првакиња Балкана. То су показатељи да се системски рад и улагање у репрезентације исплате.“

Чињеница је да се едукацији тренера треба посветити озбиљна пажња. Колико је за савез важно да улаже у стручни кадар кроз семинаре и друге врсте подршке?

“Едукација тренера је темељ сваког озбиљног спортског система. Управо зато семинар спортских стручњака одржан 13. септембра у Новом Саду, којем је присуствовало чак 114 тренера, сматрам једним од најважнијих пројеката у овој години. Тај број најбоље говори о потреби и интересовању за стручно усавршавање. Ово је јасан сигнал да СТСС улаже у знање, методологију рада и дугорочни развој играча. Без квалитетних тренера нема ни квалитетних спортиста, и тим путем ћемо наставити и у наредном периоду.“

Значјну количину опреме имао је СТСС након Европског ветеранског првенства, а познато је да је многим клубовима опрема подељена. Реците нам нешто више о томе?

“Подела опреме је урађена транспарентно, брзо и одговорно. Скоро 90 клубова добило је опрему коришћену на Европском првенству за ветеране у Новом Саду, и то за мање од годину дана. Посебно желим да нагласим да ниједан комад опреме није продат, иако је савез имао право на то. Нажалост, у прошлости су такве ствари често рађене другачије, али ми смо јасно показали да је интерес клубова и развоја стоног тениса испред било каквих других мотива.“

Питање свих питања је где смо када су младе генерације у питању и на кога можемо рачунати у годинама које долазе. Основан је фонд за младе и перспективне спортисте који би требао да буде подршка младима – како Ви гледате на то?

“Фонд за младе је по први пут основан и представља један од најважнијих стратешких пројеката савеза. За руководиоца фонда изабран је Бојан Милошевић, наш најтрофејнији играч у млађим категоријама, човек са огромним искуством и кредибилитетом. Циљ фонда је јасан – системска финансијска подршка развоју младих и перспективних играча Србије. Ово није краткорочна мера, већ улагање у будућност нашег спорта.“

У каквом је финансијском и организационом стању савез преузет од претходног руководства? На какве сте потешкоће наилазили када сте ушли у канцеларију у Страхињића Бана?

“Стање које смо затекли било је изузетно озбиљно и, без претеривања, забрињавајуће. Наследили смо дуг од готово 14 милиона динара, при чему је посебно проблематично то што је 82.000 евра ненаменски повучено са рачуна намењеног Европском првенству за ветеране. Због таквог поступања савез је додатно оптерећен плаћањем око три милиона динара пореза на добит, што је био велики финансијски ударац и непотребно компликовање ионако тешке ситуације. Такав начин управљања не може се оправдати незнањем или несналажењем – реч је о озбиљној неодговорности. У тим тренуцима често се сетим изреке: паметан човек научи десет ствари, а верује у једну, а будала научи једну ствар, а верује да их зна десет. Управо се та разлика види када упоредите системско, домаћинско вођење савеза са стихијским трошењем средстава. Наше опредељење је било јасно – санирати штету, стабилизовати финансије и вратити поверење клубова и партнера.“

Претходно руководство имало је низ задатака у припреми Европског ветеранског првенства, али није тајна да сте затекли не баш најбоље стање по том питању. Како су изгледале припреме за Европско првенство за ветеране у тренутку када сте преузели савез?

“Три месеца пред почетак Европског првенства за ветеране, стање у савезу је било алармантно! Није постојао бизнис план, није било потписаних уговора са подизвођачима и партнерима, нити су била обезбеђена финансијска средства. Више од 1.500 мејлова учесника остало је без одговора, што је изазвало озбиљну забринутост у ЕТТУ, до те мере да су послали своју службеницу код нас као вид надзора. Постојала је реална опасност да се првенство откаже, што би имало катастрофалне последице – како по финансије савеза, тако и по репутацију Србије у међународној стонотениској заједници. Једини постојећи уговор односио се на опрему и спортски под, и то потписан пре завршетка поступка јавне набавке, очигледно са намером да се будућем руководству вежу руке. Чак ни стандарди набавке нису били правилно дефинисани, што је савез могло да кошта додатних 7.500 евра. Огромним напором, разговорима и корекцијама успели смо да решимо и тај проблем и да првенство буде организовано на високом нивоу.“

Како данас гледате на потезе и одлуке претходног руководства?

“Нажалост, многе одлуке претходног руководства имале су дугорочне негативне последице по савез. Повучена је стратешки важна кандидатура за организацију екипног сениорског Европског првенства у Београдској арени за које би готово сигурно добили организацију, а отказивање је без знања Извршног одбора дело Илије Лупулескуа, бившег председника СТСС. Замислите само Европско првенство за сениоре и сениорке у нашој земљи и највећа европска имена на једном месту у нашој престоници… Затим, потписан је уговор са Предрагом Милићевићем, бившим генералним секретаром СТСС, који је чуван у тајности и данас производи судске спорове и финансијске захтеве према савезу. Уместо да се систем гради на транспарентности, одговорности и колективном одлучивању, имали смо ситуацију у којој су лични потези и лоше процене стављани испред интереса стоног тениса у Србији. И ту се неминовно намеће она изрека – кад је неко глуп, не можете му то ни доказати. Наше руководство се, међутим, не бави прошлошћу због реваншизма, већ због потребе да исправимо грешке, санирамо последице и обезбедимо да се такве ствари више никада не понове.“

Какву поруку желите да пошаљете стонотениској јавности и шта могу да очекују од Стонотениског савеза Србије у наредном периоду?

“Моја порука је једноставна и искрена – Стонотениски савез Србије ће наставити да ради одговорно, транспарентно и у интересу свих клубова, спортиста и тренера. Наш циљ је стабилан систем, континуирани развој младих играча, јачање репрезентација и организација великих међународних такмичења која ће додатно афирмисати Србију на светској стонотениској мапи. Не обећавамо чуда преко ноћи, али обећавамо рад, ред, јасна правила и отворен дијалог. Верујем да само заједничким снагама можемо да подигнемо стони тенис тамо где му је место и да резултати које већ остварујемо буду само почетак једног дугорочног, здравог напретка. Ипак, немојте мислити да је моја љубазност знак слабости. Ја сам љубазан према свакоме, али када је неко нељубазан према мени, слабост није оно по чему ће ме памтити. Желим целокупној нашој стонотениској заједници срећну Нову годину и Божићне празнике, и да не брину јер никога нећу изневерити, а клубови ће сваке године моћи да гласају о мом поверењу.“